KRIVIČNO–PRAVNI I SAOBRAĆAJNO–KRIMINALISTIČKI ASPEKTI PREVARA U OSIGURANJU

Abstract

Savremeni uslovi života nameću svakodnevnu, gotovo neizostavnu upotrebu motornih vozila. Njihovo korišćenje odavno je prestalo da bude luksuz, već predstavlja svakodnevnu potrebu čovjeka. Zbog velike potrebe i snage kojom raspolažu, motorna vozila stvaraju povećani rizik od nastanka šteta u saobraćaju, požarima na vozilima i drugim kvazirepresivnim djelatnostima. Štete koje nastaju upotrebom vozila su masovne i velike, bilo da se radi o tzv. materijalnim ili nematerijalnim štetama (povrede ili ugrožavanja). Finansijsko vrednovanje štetnih posljedica saobraćajne nezgode veoma je složeno i često puta dugotrajno, jer je gotovo nemoguće odrediti svu štetu koja nastaje iz saobraćajne nezgode. Naknadama koje oštećeni dobijaju od osiguranja po pravilu se može po praviti samo dio pretrpljene štete, te se na tom osnovu ne može steći stvarna predstava o ukupnoj šteti. Ipak, u praksi najbrže i u najvećem dijelu štete iz saobraćajnih nezgoda isplaćuju se iz sredstava osiguranja osiguravajućih 
društava. Stoga osiguravajuća društva imaju poseban interes da spriječe moguće prevare prilikom isplate naknade po osnovu nastalog štetnog događaja od koga je osiguranik zaštićen sklopljenim ugovorom o osiguranju.

Osiguravajuća društva sa svojom postojećom organizacijom, dosadašnjom lošom saradnjom i kadrovskom nesposobnošću predstavljaju pogodno tlo za realizaciju unosne zarade. Sve ovo ukazuje da u Bosni i Hercegovini i nema mjerodavnih pokazatelja za aktuelni navedeni problem prevara, niti se ovom problematikom neko od subjekata sistema ozbiljnije bavi, tako da navedeno stanje predstavlja pogodno tlo prevarantima u sticanju zarade na lahak način.